Ove godine pčelarski časopisi na 160-tu godišnjicu od proizvodnje prvih izgraviranihsatnih osnova.Godine 1857.
JOHAN MERING(1816-1878) iz francestala u nemačkoj proizveo je prve izgravirane voštane osnove.
Pre njega mnogi pčelari u evropi dodavali su u košnice ravne voštane ploče na kojima su pčele izgrađivali saće,ali sa dosta
nepravilno što se loše održavalo na razvoj legla u košnici,MERING je došao na ideju da otkloni taj problem izdubljivanjem osnova ćelija u voštanoj ploči.U tom cilju on je izgravirao dve drvene daske između njih stavio voštanu ploču i pritiskom dasaka dobio utisnute osnove ćelija u voštanoj ploči.Njegove satne osnove imale su samo dna ćelija(bez početka zidova).Razume se da su te prve satne osnove bile grube pa su pčele na njima nepravilo izgrađivali saće.Ali time je jedna dobra ideja bila realizovana i radilo se samo o usavršavanju te realizacije na kojoj su dalje uložili truda i mnogi istraživači u pčelarstvu.Amerikanac S.VAGNER(SAMUEL WAGNER 1798-1872)je 1861 godine popravio meringovu satnu osnovu dodavši joj i početke stranice ćelija.Nekoliko godina kasnije ŠOBER je uspeo da izgravira prve metalne ploče za izradu satnih osnova.Šoberove metalne ploče znatno su pobojšali PETAR JAKOB,švajcarac zatim nemci- DUMLER,ŠULC RIČE I DRUGI.Prvu mašinu sa okruglim izgraviranjem valjcima konstruisao je amerikanac L.RUT.(root Amos ives)1875 godine dakle 20 godina kasnije posle meringovog otkrića pronalaskom izgraviranih satnih osnova omogučeno je brže podizanje pčelinjaka.naročito pri veštačkom rojenju i stvoreni povoljni uslovi za veče prinose po košnici.Od tada do danas u evropi se naglo razvija moderno pčelarstvo naravno i u srbiji.Zato 160 godišnjicaod otkriča ovog izuma vredna pomena i sa zahvanošču postovanjem podsečanje na slavnog pčelara JOHANA MERINGA.
