Grabež kod pčela je izraz instinkta pčelinjeg društva da se obezbedi rezervnom hranom kada u prirodi nema nektara i medljike. Priroda je omogućila pčelama da traže hranu bilo gde, kada nađu smatraju je svojom. Što je društvo jače, potrebe za hranom su veće, pa je karakteristično da su upravo snažna snažna društva i sklona grabežu.
U periodima kada nema paše grabež je veoma česta pojava među pčelama. Pčele jednog društva kradu zalihe drugog. Grabeži su najčešće izložena siromašna, slaba i bolesna društva sa malo pčela i hrane sa starim maticama ili maticama trutušama.
Do grabeži obično dolazi:
- kada se društva pregledaju u bespašnom periodu ili se prihranjuju danju;
- kada se hranilice sa sirupom ili saće sa medom dugo ostavlja van košnice;
- kada se prospe sirup ili med kaplje po pčelinjaku i zidovima košnice;
- kada se dugo košnice ostavljaju otvorenim pri pregledima ili nisu dobro zatvorene;
- kada su im ulazi široki ili kada na zidovima, podnjači i krovu ima otvora kroz njih mogu ući pčele kradljivice.
Prve kradljivice su obično stare pčele koje se prepoznaju po potamneloj skoro crnoj i sjajnoj boji. Pčele kradljivice obično obleću oko košnice, pokušavaju da prodru u nju i ako je slaba zaštita napadnutog društva uleću i kradu njihove zalihe meda. Sa povećanjem broja kradljivica dolazi do borbe pred letom košnice i intenzivnog letenja pčela oko nje do kasne večeri a mnoge pčele i uginu pred poletaljkom.
Nakon kraćeg vremena napadnuto društvo više nije u stanju da se brani i grabež se završava obično ubistvom matice i odnošenjem svih zaliha meda. Pored odnošenja zaliha hrane napadnutih društava, osetno se smanjuje i broj njihovih pčela te može doći do potpunog uništenja društava. Grabež obično izaziva prenošenje zaraznih bolesti legla pčela iz jednog društava u drugo i iz jednog pčelinjaka na drugi.
U praksi se razlikuju najčešće dva oblika grabeži tiha grabež ili neprimetna grabež koja se pojavljuje postepeno gotovo neprimetno i akutna grabež koja se pojavljuje iznenada i naglo.
Mere za sprečavanje grabeži i borba protiv nje
Da bi se grabež sprečila pčelari bi trebalo da gaje samo jaka društva u ispravnim košnicama. Jaka društva mnogo bolje organizuju svoju zaštitu i uvek imaju na ulazu u košnicu grupu pčela koja vrlo lako odbija pčele grabljivice. Posle svakog pregleda pčelinja društva treba pravilno srediti a naročito posle glavne paše.
Širine leta na košnicama trebalo bi da odgovaraju jačini društva. Prihranjivanje i popunjavanje zaliha hrane u jesen i u proleće vrši se predveče i veoma oprezno. Košnice se pregledaju samo u pogodno vreme i to uvek uz pomoć okvirnog platna. Kada nema paše pregledi se vrše rano ujutru ili predveče. Pri pojavi pčela grabljivica pregled treba odmah prekinuti.
Sprečavanje grabeži koja je več otpočela je veoma težak posao.
Sprečavanju grabeži treba pristupiti na sledeći način:
- u početnom periodu odmah se suzava leto košnice toliko da mogu da prođi 2-3 pčele a poletaljka i prednja strana se premažu petrolejom ili terpentinom ili drugim sredstvima čiji miris odbija pčele grabljivice.
Ako se grabež pojavi u aktivnoj sezoni osim sužavanja leta treba na njega nabacati malo sena ili trave poprskane vodom i poprskati pčele na poletaljci. U slučaju pojave masovne grabeži napadnuto društvo se premešta u tamnu i hladnu prostoriju na 2-3 dana pošto mu se prethodno obezbedi hrana i voda a na njegovo mesto se postavlja prazna košnica.
Pčele koje ulaze u praznu košnicu zapraše se brašnom da bi se utvrdilo društvo iz kog potiču grabljivice ta društva se takođe unose u hladnu prostoriju na nekoliko sati i isto tako im se obezbedi hrana i voda. Kada već dođe do grabeži društva se po mogućnosti mogu preneti na drugo mesto gde ima paše.
Pčelar Erno Kiš
Foto: Bigstockphoto/wedmov
